O nama

Prošaputala bih ti da je malo
žeđi dobro za nas, 
jer okove samo u snu imamo.
Bestelesna je sva moć naša
dok strastveno razdire naša tela.
Kroz polusan ću ti postati java,
a ti se nasmeši kao da je sve prolazno.
Moje filozofije, tvoje hvatanje magle,
ujedi u sitne sate...
Zora nikada nije bila trenutak istine,
samo potvrda onoga što jesmo.

Potreba

Želim da me poljubiš nestvarno,
poput metka koji pogađa gde treba,
poput poslednjeg metka koji obećava
i ispunjava kraj.
Ništa nije stvarnije od nestvarnog 
premotavanja života u sekundi,
dok se nadaš da je "deja vu" na sceni.
Sve slike znaš napamet,
i pitaš se zašto si odabrala odabrane.
O, ja volim pištolj na čelu,
ja volim zarazan smeh ispunjen strahom,
ja volim da se kockam sa životom!
Emocije su najjače kada hodaš po ivici.
Preživljavaš kada misliš da je gotovo.
Samo tada je kraj novi početak.
Kuda ja hodam?
Cilj je nebitan.

Bleferi ljubavi

Pokušaj da zatvoriš naše krugove

dok zečevi razdiru našu suštinu

uz malo prolivenog mleka pred spavanje.

Svi naši brzi vozovi su prošli,

a ti bi mlaznjakom na Maldive.

Smešni smo dok sekiramo ironiju

našim suštinama kao da od toga zavisi sutra.

Leto ce doći, sa nama ili bez nas,

dok se tešimo da smo bitni.

Psovke su nam karakter,

krvavi pogledi nam se smeše.

Slagaću te nešto o ljubavi,

a ti mi reci da jutra mirišu na mene, poverovaću.

Podsećaš me na brzalicu

koja se trka s vetrom.

Pobedićeš me sutra,

za bolje dane i grobne trenutke,

a ja ću nastaviti da jurim komarce,

jer me strašno lože otisci krvi na zidu.

Pozdrav za moje veliko Ja,

i svaki poljubac koji sam ti ukrala

kroz osmeh i pogled od milion reči.

Ostaci

Nije da volim srce na dlanu.
Iznenadi me svaki put kada ga zateknem tu.
Ubija me kada ćuteći pređeš preko njega,
Jedva se okrenuvši, onako lažno muški...
Pulsira sve slabije na ledenom platou,
Jadno poput zgažene dzigerice
Koju su psi rastrgli u svitanje,
I nekim čudom je ostavili da trune
Kao da nije dovoljno jadna.

Kako na kraju reći - to je moje srce?!
Kako, kada me je stid što sam dozvolila
Da mi ispred nosa ukrade ono najvrednije
Prva kučka koja je osetila nešto lepo...
Tek tako... Usput, ni ne zamahnuvši repom!
Ne volim kučke, jer ostavljaju tragove.
Ne volim, jer više nemam čime.

Potreba

Noću kada legnem, ne želim da išta uznemiri
usplahirenu grobnicu mi stranu.
Noću, kada zaspim, ne zelim čuti korake mi znane.
Ne talasaj moje dubine, ne poznaješ im stene.
Poklone mi ne nudi dok dišem, jer darove tada ne primam.
Mozeš mi pokositi nebesku ravnicu i skuvati čaj sa malo meda.
Ne, ja ne poznajem sve te strane izraze i reči,
Ne umem voleti, zato umem patiti.
Ne umem plakati, ali umem tešiti, jedino uz suze.
Koračaj tiho i bez straha,
jer u ovoj noći pokušavam utešiti sebe.

Ne dam

U očima mojim pogled snen.
Duboko iznad svakog sna kriješ se ti.
Kolevku ti ljuljam poput majke koja zna
Da će joj dete jednog dana u rat.
Suza više nemam, vodopadi presušili.
Sada na gole stene pada uzdisaj
Što razdire samrtnu tišinu.
Odjek se u sobi poput vriska čuje,
Osećam te snažno u grudima
I privijam uzase, 
Da ugrejem seme tvoje slobode.

Ludilo

Reči prolaze, mi ostajemo zatečeni.
Krv se proliva, maske padaju,
Ja kao pišem.
Ima smisla, nema smisla.
Ova prokleta poljana ubija
Svojim postojanjem
Vedro nebo gori.
Mesec miriše na zgarišta
Posečena vetrom u svitanje.
Proba jedna, druga, peta,
Tako u krug.
Pozorište lutaka je opet jezivo.
Emocije plamte, nikako da izgore.
Prokleti mesec im šapuće meni strane
Intencije i poruke.
Misli da ne razumem,
A ne zna da osećam.
Moneove slike su sada odraz moje duše.
Da, priznajem i ostajem zarobljena
U snovima što me guše.
Crvena nadvladava
Dok mrtva usta melju poslednji tamjan.
Neće još dugo, jer Pikaso pobeđuje.
Sada ništa nije jače od proklete želje za stenjanjem,
Nebitnim, a tako bitnim, prolaznim
Stranim telima u duši, na duši,
Nebitno je.

Hod po ivici

I dalje hodam linijom života,

dok nervi mi se slamaju.

Suza u oku i poslednji treptaj

uzima mi svu snagu i jako boli.

Tonem u vodi bez dna,

kiseonik me guši.

Ko sam ja? Šta sam?

Možda hedonista koji gubi smisao

usled prevelike želje za užitkom

i dečije naivnosti,

sa glavom među oblacima

dok noge mi se lome...

Tajna

Ostajem noćas kraj tebe,
dok anđeo me drži za ruku.
Drhtaji se kovitlaju kroz tminu,
i note ljubiš, dok dan se muči.
Sanjam te otvorenih očiju
pevaš mi pogledom...
Ljubim te nekako...Nekako blisko,
a dalek si mi u svitanje...
Vidim i u mraku, da noć nam je sve.
Noć smo mi, a dan...dan nas progoni...
I svaki put kada čujem tvoje cipele,
poželim da ti ukradem one note
iz snenih očiju, sakrijem ih u nekom
od vagona voza života,
da nikome više tako ne zapevaš.
Ponovo sam svu tugu zaboravila - pala je noć.

Ko sam ja?

Nepopravljivi sam hedonista
Koji je u stanju da jede i sopstvenu utrobu
Kada ne preostane ništa vise u čemu bih uživala.

Da se od snova živi, živela bih večno,
Jer nema mesta koje ne bih mogla dodirnuti.

Toliko inspiracije, a volela bih da je nikada nije ni bilo.
Ima previsoku cenu.

Ona se plaća emocijama, kožom,
dodirom koji boli.

Suicidom sopstvene ličnosti
preko leševa proslosti
do neizvesnog sutra.

Ona

Šetala je šumom, gazila lišce, upijala popodnevno sunce, bežala od njega. Više ništa nije imalo smisla, značenja...Svet je prestao da postoji, vreme se izgubilo. Posmatrajući je sa strane, površni ljudi bi se mogli smejati, i jesu. Smešan im je bio svaki njen izgubljen pogled, zanesenost, puka svila u pogledu.
Ranije je to primećivala, ali više je nije bilo briga. Nebitni su svi oni koji će doživeti stotu, a da nikada nisu živeli sa bolom, uživali u njemu. Ona zna da je drugačija, ona voli drugačije, ona se smeje samo iz kurtoazije, ona je iznad osmeha. Ona je život.

Promašaj

Plovim ka vama, žedna u suton
dok mesečina mi kožu peče
ne, ja nisam dete sreće
samo plutam po vodi nade
ostavite me ovde
nek' zaleđena rosa miluje mi lice
nostalgične su prave ljubavi
nadanje me guši
ja samo želim malo krvi na usnama
jer volim crveno na njima
ostavite me da postojim
igraćemo se školica 
kada zatrpam zemljom 
naša izmučena tela
ne budite ljubomorni 
što ja bacam prvi grumen zemlje
jer opelo ne umem da održim
šta ja tražim u Vašem krevetu
dok druga greje mi zemlju?