Bezobrazluk

Želeli smo plažu među prstima

A nosili d-mol u srcu.

Sat nikada nije stao,

A trčali smo, trčali...

Sačekala nas je poenta na početku,

A nadali joj se na kraju,

Plovili po tuđim životima,

Svojih se bojali,

Živeli u mesečevom osmehu

I radovali se mirisu noći,

Osećali živima samo kada teku

Milioni crvenih ratnika u smrt.

Sreća nikada nije bila poenta,

Već večita strepnja na ranama

Koje pulsiraju svaki put kada

Ih održavamo u životu.

Ludost je želeti buđenje i doručak,

Kafu i kroasan.

Ludost je postojati u ravni.

Ludost je želeti mir.

Ja biram Tibet i oluje,

Uzaludna čekanja,

Život bez kiseonika,

Čokoladu sa malo trulih jagoda.

Ugašene jecaje u noći rođenja.

Usuđujem se.