Večna su izgubljena krila

Slagali su nas da galebovi vole more,

Samo ih privlači miris sveže ribe

Ne znaju oni za naše reke,

Za kilometre, milje…

Ne znaju za uzroke, ni ožiljke,

Ne znaju za iščupana krila

I bol u leđima gde su nicala.

Samo želim da probam tvoju

Usnu glasno, potrebna mi je daljina

Ne znaju za iščupana krila

Želim da svoje vojnike pošaljem u rat

Ludost  je želeti ravnicu

Duhovi sive mase nikada neće naći mira

Ne znaju za iščupana krila

Suton me ohrabruje,

A jutro se podsmeva mojim teorijama

O tome kako nas koža sprečava da dišemo,

Dok ližem slane prste slobode

Ne znaju za iščupana krila

Jednom će mi, možda, poverovati

Da je svaka ljubav večna,

Da se smejemo i kada boli,

Da je šteta ne izgubiti pola srca

Ne znaju za iščupana krila.