Izgubljeni

Hajde da se gađamo dušama,
da začinimo malo ovog pakla
što nas teši i sugurnost
što nas razdvaja od boli.
Hajde da se smešimo pozorištu
lutaka kao da nismo marionete,
da pokidamo pokoji konac
i uhvatimo se za slamku spasa,
da se posečemo, da nas boli,
da se napijemo od malo krvi...
Ovako pijani od života i ljubavi,
da zagrljeni plešemo uz ritam
srca poludelog od dima,
da se volimo u procepu
polomljenih nadanja
uz korake primabalerine
izlizanih baletanki i
poderanih kolena,
pogleda u daljinu kao da
je svaka crna tačka njena, i naša...
Izgubljeni se prepoznaju.
Uvek.