Manifest Srbiji

Govorim očima kad ne mogu rečima
Hodam po trnju samo noću
Nismo umorni, nema crvenog
Bole nas mostovi kojih nismo svesni
Ne okrećem se, nemam za čim
Dunav uvek isto tiho teče
Ko posramljeni svedok našeg vremena
Ne znamo ko smo, biće tragedije kad shvatimo
Bole me oči otekle od sna
Gde tražih utehu u mašti
Predugo sam putovala
Nismo tako loši, nismo tako loši
Nije mi lakše, nije mi lakše
Lažem, lažem, lažem, lažem
Lakše je, lakše je, lakše je
Svi su nas lagali godinama
Sad mi oporo lažemo sebe
Treba nekako preživeti savest
Nismo svi isti, ali... opet nije lakše
Provela sam godine radujući se uspesima
Samo da ne bih gledala tugu svoje zemlje
Zaslužujemo više, zaslužujemo bolje
Nije život prošao, nije kasno
Za mene, za tebe, za nas, našu decu
Tužni su srušeni temelji, tužne su nove zgrade
Tužna su lažna obećanja kojima mnogi veruju
Nismo dovoljno puta bili prevareni
Tužna je Srbija...