Sve je dozvoljeno

Ne zamaram se više večnim ljubavima

Daj da sagradimo naš sopstveni most na Seni

Umaraju slobodna šaputanja

Čudno je kako nekada možeš zaboraviti da osećaš

Večnosti  su blage I nestvarne

Pozajmljeni poljupci lažu

Svetlosti bude senke u nama

Lažu nas da postoji nešto više

Prazno je ispunjeno dimom od narandže

I cvetaju nam ruže na ranama što tinjaju u ponoć

Praznoglavi svici odlaze nikud

I stenju kroz mrak I pustinju od osećaja I bežanja

Doživi me jednom I proživi bezbroj puta

Nesvesno je sve svesno

I šaputanja u budoaru neispunjenih želja

Naši snovi su teški…

Nikada nećemo biti slobodni dok ruže cvetaju

Pokloni mi osmeh u ravnici

Da se osmehujem i dok spavam

Nek’ nam pišu dok se osećamo, nek’ nas vole

Naši nemiri su stvarni

Naš plato uvek ružičast

Naša bežanja su uvek ostanak

Naše poezije krugovi

Nama je sve dozvoljeno.