Slagali su nas da galebovi vole more,
Samo ih privlači miris sveže ribe
Ne znaju oni za naše reke,
Za kilometre, milje…
Ne znaju za uzroke, ni ožiljke,
Ne znaju za iščupana
krila
I bol u leđima gde su nicala.
Samo želim da probam tvoju
Usnu glasno, potrebna mi je daljina
Ne znaju za iščupana
krila
Želim da svoje vojnike pošaljem u rat
Ludost je želeti
ravnicu
Duhovi sive mase nikada neće naći mira
Ne znaju za iščupana
krila
Suton me ohrabruje,
A jutro se podsmeva mojim teorijama
O tome kako nas koža sprečava da dišemo,
Dok ližem slane prste slobode
Ne znaju za iščupana
krila
Jednom će mi, možda, poverovati
Da je svaka ljubav večna,
Da se smejemo i kada boli,
Da je šteta ne izgubiti pola srca
Ne znaju za iščupana
krila.
